Данас се многи разумеју у пољопривреду и говоре да нам је за повећање приноса једини излаз у наводњавању. Значи и ово мало резерве хумуса треба испрати и од земљишта створити бетон. А шта ћемо онда?

Кад је Бог створио свет и земљу и на крају човека и жену, Он их благослови и рече им: Рађајте се и множите се и напуните земљу и владајте њом. И будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што гмиже по землји. (1-28)

И још рече Бог: Ево дао сам вам све биље што носи семе по свој земљи и сва дрвета родна која носе семе, што ће вам бити за храну. (1-29)

А свему зверињу земаљском и свим птицама небеским и свим гмизавцима што по земљи гмижу и у чему има душа жива, дао сам траву да једу. (1-30) И тако би.

Не рече Бог: Израубујте земљу за вашега живота и шта вас је брига какву ћете је оставити потомцима, него рече в л а д а ј т е њ о м. А владати њом значи користити је тако да трајно буде плодна. Данас би се то назвало домаћинским газдовањем.

Људи на земљи су се у почетку хранили биљним плодовима које су налазили у окружењу, док су се месом снабдевали ловом дивљачи. Да би обезбедили сигурније снабдевање месом, почели су да припитомљавају поједине врсте звериња. Гајењем припитомљених животиња, увидели су да осим меса и млека, могу да имају користи и од вуне и јаја, па су гајили животиње од којих се то може добити. Током векова, припитомљене животиње, бољом исхраном су постајале продуктивније. Свесним деловањем човека, животиње су мењале облик, брзину раста, повећавале количину и побољшавале квалитет производа.

Повећањем броја стоке повећавала се и количина стајњака, којим је земљишту надокнађивана органска материја, која му је изношењем плодова узета. Међусобним утицајем животиња и биља на искоришћавање њихових производних могућности, вековним искуством успостављен је најбољи однос броја појединх врста и категорија стоке према расположивој површини земљишта. У очувању плодности земљишта, земљорадници су учврстили и нека правила која се морају поштовати. Једно од тих правила је да се стајњак заорава у земљиште које ће бити засејано окопавинама, а никако у земљиште које ће бити засејано пшеницом.

Тако је то трајало све до средине 20. века, када је једним делом планете земље завладала јерес која није поштовала реч Бога и стечено искуство које је трајало око 8500 година од када се сматра да је почело припитомљавање животиња. Измислише нешто што је само њима могло да падне на памет. По њиховој памети за повећање приноса биља довољна је примена минералних ђубрива. Били су у праву, али само дотле док трају резерве органске материје у земЈјишту. А оне су данас при крају.



Некадашњи комбинат Сирмијум је имао 85000 хектара обрадиве површине, (то је приближно 1/3 укупне обрадиве земље у Срему), а само 700 крава, што значи да је свака крава овог Комбината располагала са око 120 хектара. Једна крава не може да нађубри 120 хектара. А што је још поразније, остатак кукурузне биљке после бербе и сламе после вршидбе житарица су правиле сметње око заоравања, па је то спаљивано. Њиве су личиле на ломаче. Приноси 60-тих и 70-тих година прошлог века, док су трајале резерве хумуса, били су за 1/3 већи од данашњих. За коју годину приноси ће бити смањени на половину некадашњих.

Данас се многи разумеју у пољопривреду и говоре да нам је за повећање приноса једини излаз у наводњавању. Значи и ово мало резерве хумуса треба испрати и од земљишта створити бетон. А шта ћемо онда?

Најбољи пример израубованог земљишта може се видети на једном делу обрадивих површина на економији Глац у Сремској Митровици. Интензивним смењивањем повртарских култура током године, уз примену наводњавања без уношења довољне количине органске материје у виду стајњака, у великој мери је уништен капиларни систем и мрвичаста структура земљишта па само после два минута кише на површини земљишта се стварају барице.

Мрвичаста структура земљишта успоставља капиларитет који обезбеђује пријем и чување влаге. Без капиларног система, земљиште нема ту моћ. Према томе, нема наводњавања без уношења органске материје, а нема уношења органске материје без стоке и то првенствено говеда, која поред осталог, за исхрану користи биљне материје, које остају после бербе и жетве, претвара их у најквалитетније производе за исхрану људи. Кроз стајњак, стока њивама враћа микробиолошки обогаћену органску материју, која побољшава структуру обрадивог слоја и регулише топлотни, водни и ваздушни режим у земЈјишту. Покојни професор Александар Стебут би рекао да се уношењем органске материје обавља биогенизација земљишта. Само паралелним повећањем броја преживара, треба изграђивати заливни систем. Подвлачим, без преживара нема заливања.


Др.агр. Радојле-Цојле Маркићевић

Текст преузет са http://moba.rs